Mesec je naša duša

Sad ću ja u ovom tekstu da pišem o svemu i svačemu, o reinkarnaciji, o karmi, o duhovnom putešestviju, o slobodnoj volji i svesnosti…oni koji smatraju da smo samo sada ovde, da proživljavamo svoj vek i onda se gasimo kao sveće, zauvek, da nam posle smrti u zavisnosti od toga kako smo se ponašali sleduje raj ili pakao – bolje da ne čitaju dalje, da se ne nerviraju. A i mrzi me da se raspravljam J Svako ima svoje viđenje I doživljaj Boga I božanskog, pa ako se već ne možemo složiti (a ni ne moramo, nije neophodno) onda hajde da se makar ne svađamo…

Večito pitanje…a što smo mi ovde i što nam se dešava baš to što nam se dešava, i dobro i loše, i sreće i tuge, neočekivani usponi i strmoglavi padovi? Zašto toliko često čujem onu rečenicu – ali, ja nisam nikome učinio/la ništa loše, ni mrava nisam zgazio/la a opet nemam sreće u životu? I onda dođemo do onog pitanja – jesmo li zaslužili? Pa, ja nekako verujem da jesmo. E sad, da li smo svi mi pali anđeli, osuđeni da nam očupaju krila zbog toga što smo posumnjali u vrhovnu vlast i otuđili se od Boga? Da li smo se priklonili tamnoj strani, slavno izgubili i sada okajavamo grehe na ovom materijalnom svetu, pokušavajući da zaslužimo svoj povratak u Njegovo okrilje? Ili je svako od nas iskrica Kosmičke svesti, klupko energije sazdano od zvezdanog praha, duša koja je sama izabrala da bude iznova i iznova rađana u fizičkom obliku i da proživljava iskustva koja samo materija može da pruži? Pa ko to zasigurno može da zna? Verovatno je istina negde između…..ili nema nikakve veze ni sa jednom od svih teorija koje su iznesene….

Zar je to uostalom bitno….poenta jeste, a astrologija to toliko lepo može da prati, da onako kako radimo, tako nam se i vraća. Znate ono – akcija i reakcija, iliti svaki uzrok ima svoju posledicu…e, baš to. Lepo nazvano sudbina, karma. Onaj trenutak kada smo se rodili, slika neba zamrznuta baš u tom momentu – to je naš život, od početka do kraja, to su naši strahovi, naše nade, naši vrhunci i naši ponori. Da, i naša sudbina. Kažu ovako – pre nego što smo rođeni, našoj duši je predočen život koji dobija, od rođenja do smrti, od prvog do poslednjeg udaha. Taj život nam nije nametnut. Složili smo se sa njim, ne razmišljajući da li je on u nečijim merilima dobar ili ne, već ga gledajući samo kao neophodan nastavak puta i nadogradnju nas, kao duhovnog bića.

I samim tim smo prihvatili i „kazne“ koje nas sleduju. I sada, kako objasniti da to nisu kazne u pravom smislu te reči….već samo neophodnost…Jer, nekada, nismo pokazali samilost, nismo dali ljubav, bili smo surovi prema ljudskom biću ili prema životinji, bili smo okrutni, egoistični, bili smo neljudi….darove koji su nam dati smo koristili na loš način, za svoju korist ili za tuđu nesreću. Pred nas su postavljana iskušenja, testovi na kojima smo padali, jer ih nismo upotrebili da unapredimo i izgradimo sebe ili da pomognemo drugima, već smo bili sebični i od dobrog pravili loše. I sada je potrebno da osetimo kako to izgleda kada se primenjuje na nama, kada smo žrtve tuđeg nemara, tuđe surovosti u ovom ili onom obliku, kada vapimo za ljubavlju, pažnjom, dobrotom, a dobijamo samoću, nemar, zlo.

Jer, vidite, mi jesmo dobili neki svoj zacrtani put svojim rođenjem. Jesmo dobili sudbinu, budućnost, ali ni ta sudbina ni ta budućnost nisu okamenjene, učvršćene, u potpunosti nepromenljive. Zamislite ovako….vaša sudbina u ovom životu je jedan krug…ne možete preći van njegovih granica, ali je vaš izbor šta ćete u tim granicama uraditi. Možete koristiti samo svoje najslabije potencijale i vaš život će se svesti samo na tačkicu u centru tog kruga. A možete i težiti boljem, truditi se, napredovati, davati samo ono što je u vama pozitivno i dobro i ispunićete krug u potpunosti, zaokružiti jedan ispunjen život, ostvariti sebe na najviši način i tako otvoriti vrata narednog kruga koji je veći od prethodnog..Time ćete u narednom „izvlačenju“, narednom životu, krenuti od granica na kojima ste stali u ovom. I dobiti mogućnost da vaša duša napreduje i bude na korak bliže Onom Nečem sa početka teksta. Šta god to bilo…

Ako sve to gledamo kroz astrološku simboliku, mogu da kažem samo ovo…Svaki položaj planete u vašem horoskopu, svaki aspekt koji ona pravi, svako polje vaše natalne karte….ima i pozitivnu i negativnu simboliku. Vaše je koju ćete upotrebiti. I najbolji mogući aspekt se može pretvoriti u svoju totalnu suprotnost, ako vi to dozvolite..kao što se i najteži aspekti mogu iskoristiti na dobar način…Potencijali su tu, vaše je šta ćete uraditi sa njima.

Tu već dolazi do izražaja ta čuvena slobodna volja koja nam je data, a predstavljena je Uranom u našim horoskopima. Uran je planeta ljudi, vladar ljudskog znaka Vodolije, onaj koji donosi revoluciju i bunt, onaj koji je intuicija i više znanje, onaj koji je svest, da, svest o samom sebi ali i svest da smo svi jednaki, svi sa istim pravima, svi duše koje jednako zaslužuju ljubav, pravo, slobodu. Da ne postoje veliki i mali, bitni i nebitni, poniženi i uzdignuti….da smo svi isti i ravnopravni u kosmičkoj ljubavi. Ne kaže se za džabe – ljubav je zakon…ne samo ljubav muškarca i žene, majke i deteta, već ljubav u svom punom obimu – ljubav za sve ljude, životinje, prirodu, zemlju na kojoj živimo ovaj kratki trenutak naše večnosti.

Ta svesnost, ta svest, ta slobodna volja…postoji u svima nama – naše je lično pravo da li ćemo je iskoristiti i na koji način. Da li ćemo ispuniti svoj puni potencijal ili ostati da rovarimo po mraku neznanja, zaslepljeni sitnim mržnjama, pakostima, ogorčeni i podojeni zavišću, ljubomorom i željom da ako mi već nemamo nešto ne želimo ni drugi da imaju. Naše je da li ćemo iskoristiti tu istu slobodnu volju i oprostiti ili ćemo slediti svoje najanimalnije, najprimitivnije instinkte i ubiti, zgaziti, povrediti…

Ovaj momenat, ovaj život, ovo stanje naše duše u kome smo trenutno, oslikano je položajem Meseca u našim natalnim kartama. Kao što je oslikano i od kog iskustva idemo i ka kom iskustvu napredujemo. Planeta koja je u našem horoskopu „pre“ Meseca, ona od koje se taj isti Mesec odvojio, je ono što je naša duša spoznala u prethodnom životu. Planeta ka kojoj Mesec  „ide“ je ono što nam je namenjeno u sledećem životu, ukoliko ispunimo potencijal ovog…

Mesec je duša…Uran je slobodna volja….naravno, sve druge planete imaju svoju simboliku i sve zajedno se moraju uklopiti da bi stvorile, kreirale, dale energetski impuls i naboj jednoj osobi, udahnule joj život, dale to kako će izgledati, kako će se ponašati, kojim porivima će biti vođena.  Ali, ja sam se u ovom tekstu zadržala samo na ova dva nebeska tela. Zašto? Pa zato što ne želim kao prvo da širim priču u nedogled, a kao drugo smatram da od stanja naše duše i mogućnosti i želje da ispoljimo slobodnu volju manje više zavisi i sve ostalo.

Naravno, ukoliko očekujete rezultate odmah, ukoliko očekujete da ćete time što ćete promeniti svoje ponašanje, time što ćete biti blagonakloni prema onima koji vas mrze ili vam čine zlo, time što ćete pomoći slabijem od sebe, time što ćete kada dođete na raskrsnicu dobrog i lošeg izabrati dobro, time što ćete nadograđivati svoju ličnost na duhovnom putu koji je vaš lični izbor, time što ćete na mržnju uzvraćati ljubavlju, time što ćete oprostiti……..načekaćete se. Rezultati ispoljavanja slobodne volje i okretanja ka najdubljim duhovnim i duševnim porivima, mali su i ne toliko značajni u ovom životu.  Bar su mali za naše ljudske želje koje su uvek velike i nerealne. Prave rezultate osetićete tek u narednom životu. Utešno, jel da? A i mora da se čeka na to….a i niste sigurni da li je to baš tako…a i šteta je propustiti neke stvari u ovom, samo da biste moooooožda dobili nešto u narednom životu…koji možda i ne postoji…i tako u krug. U principu, možemo da pronađemo mnogo razloga da izaberemo lakši put, zato što je teži put baš takav – težak.

Da, divimo se ljudima koji su uspeli tako nešto…koji su dali sebe za dobrobit drugih, koji su trpeli golgotu, bili poniženi, koje su mrzeli, pljuvali, zatvarali…ali nisu uspeli da ih skrenu sa puta kojim su oni strpljivo, nepokolebljivo, sa osmehom išli…Divimo se ljudima koji su slomili to zlo u sebi (jer, hajde da se ne lažemo, svi ga nosimo) a time što su uništili svoje unutrašnje demone, napravili su još za svog života toliko vellike i značajne promene u svom okruženju, ostali su u mislima i srcima drugih….a sami su za sebe dobili jako malo, zar ne? Bar u klasičnim ljudskim merilima….Pa…da li su dobili malo? Dobili su svoj unutrašnji spokoj, mir u duši, spoznaju da su svojim delovanjem promenili ne samo jednu osobu, da su dali nadu onima koji su je izgubili, pomogli….

I sad da me pita neko što sam ja pisala sve ovo, ja ne znam da objasnim. Jednostavno, došlo mi. Intuitivno, samo sam počela da pišem….Možda zato što je to meni potrebno jer se vrlo često nađem na toj raskrsnici između dobra i zla i u kontaktu sam sa ljudima u istim situacijama, ili možda zato što je to potrebno nekom drugom. Ne znam. Svaki pasus ovog teksta bi se mogao pretvoriti u još jedan, novi. Podrobno opisan.  I verovatno ću pisati opet, kad mi dođe. Slobodna mi volja, može mi se 😀 😀 😀

Voli vas vasa Venera sa papilotnom <3 <3 <3